Статистички подаци у свим сегментима друштва су неумољиви и поражавајући. Република Српска са Додиком је најсиромашнији и најнеразвијенији дио Европе, има најниже пензије и плате и рекордним процентом незапослених младих, чак 60%. Због поражавајуће економске ситуације, недостатка посла и ниских плата, узрокованих криминалом и корупцијом, недостатка било какве перспективе, становништво се масовно исељава, а све је мањи наталитет и број рођене дјеце. Поражавајући демографски подаци и кретања виде се по броју ученика у основним школама.

Школске 2008/09. године у Републици Српској било је 113.320 ученика. Већ наредне 2012/13. број је пао испод 100.000, да би 2016/17 било свега 92.615 ђака. Дакле за само осам година Додикове власти, од 2009. до 2017, број ученика је смањен за скоро 22.000, или готово петину. Овај податак најбоље говори у каквим се проблемима налази наше друштво, и који су највећи изазови опстанка Републике Српске, јер ако не зауставимо исељавање, не повећамо природни прираштај и не задржимо младе, Република Српска нема свијетлу будућност.

Република Српска има велико природно богатство и ресурсе за развој, од обрадивих површина, шума, питке воде до руда и хидроенергетског богатства, и када би мало боље управљали великим богатством и праведније расподјелили приходе милион грађана Српске живјело би лагодно, као на западу. Нажалост велики криминал и корупција спутавају развој, а огромно богатсво слијева се у џепове малог броја политичара и тајкуна блиским властима. Због тога је дошло до дубоког раслојавања, и становништво се по устаљеном неолибералном моделу подијелило на мали број веома богатих, и огромну већину изразито сиромашних грађана који живе на ивици и боре се за голо преживљавање.

Кликом на фотографију прочитајте нови зборник Небојше Вукановића – „20 година отимачине, подјела, мржње и зла.