Источно Сарајево је настало захваљујући херојима, мојим саборцима, онима који су животе дали за овај Град и Републику Српску и онима који су преживјели и данас су једнако хероји у борби за егистенцију“, истиче Горан Шеховац, предсједник Борачке организације „Илиџански борац“. „Зато сматрам да се град Источно Сарајево једнако може звати и ГРАДОМ ХЕРОЈА“.

Горан Шеховац ,предсједник Борачке организације „Илиџански борац“ за ИС Радио портал, отворено о животу једног демобилисаног борца у Српској, о данашњем патриотизму,о постављању крста на Златишту, сусрету са генералом Младићем…

Велики дио бораца у Српској данас живи понижено.Нажалост, један дио бораца се није снашао у послијератном периоду јер држава није одговорила на проблематику борачке популације, поготово на проблематику демобилисаних бораца. Они који су животе и здравље дали за Републику Српске заслужују боље законе и бољи однос власти према њима.Држава ни у једном тренутку није дала, нити даје прилику за достојан живот борачким категоријама. Проблем запошљавања наводно се ријешава само у изборним годинама, кроз неке пилот пројекте Завода за запошљавање РС. Стварно и реално стање је потпуно другачије од статистичких података које износе у Заводу. Ријеч је о предизборној кампањи кроз коју поједини политичари желе да дођу до гласача и задовоље их на пар мјесеци. Желим и истаћи да на овај начин поједини послодавци успјешно криминализују и узимају паре преко Завода за запошљавање.Ми смо данас у ситуацији да морамо приватним везама да зовемо директоре установа,предузећа , приватнике и да молимо да запосле чланове борачких категорија, јер држава, нажалост не води рачуна о њима. Имамо ситуацији и да одређени број наших сабораца пати од постратног синдрома, а ми данас у болницама и домовима здравља широм Српске немамо канцеларија која би омогућила демобилисаним борцима који пате од овог синдрома да се у њима лијече.

Ја сам става да се мора урадити социјална карта међу свим демобилисаним борцима, поготово борцима прве,друге и треће категорије,како би се евидентирали социјално угрожене и вишечлане породице које би на мјесечном нивоу требале добијати одређени новчани износ. Борачка организација „Илиџански борац“ заиста озбиљно приступа рјешавању проблема борачких категорија и успјели смо у великој мјери смањити број незапослене дјеце из борачке категорије. Ми смо оформили и радну групу коју чине дјеца наших погинулих сабораца, како би се и они сами укључили у рјешавање њихових горућих проблема.У свему овоме заостаје подршка и разумјевање власти.

Шеховац: Док су борци били на првој линији и јели конзерве за псе, други су шверцовали цигарете и девизе и данас су велики приватници, „политичари“ и „патриоте“….

Жалосна је чињеница да данас ратни профитери имају приоритет у Републици Српској.Сваки борац са којим сам причао осјећа се једнако понижено и биједно, јер данас у медисјким наступима видимо управо те ратне профитере и дезертере, који су наводно велике „патриоте“ и који нам причају како да се понашамо у РС, те иду до те мјере да нас називају и издајницима.Замислите, назвати издајницима оне коју су четири године били на првој линији у одбрани Српске, док су ти исти са пуним кесама пара и камионима износили свој ратни плијен и богатили се у Београду или Новом Саду.Ја сам патриота и то остајем. Ја сам остао у својој Источној Илиџи, ту су ми дјеца. То је мој додатни патриотизам. Зато не дозвољавам да оне који су крварили и искрварили називају издајницима. А називају их они који су за вријеме рата стајали на ћошковима и дилали цигарете, гориво или девизе и нису осјетили ни мирис барута.То борци неће више трпити!

О патриотизму патриотски

Данашњи патриотизам се огледа у томе да нам се обезбиједе нормални услови за живот, посао, јер желимо да радимо, патриотизам је и да спријечимо омладину да нам одлази, патриотизам је и боље и квалитеније образовање и здравство. Нажалост, тај патриотизам садашња власт нема. Да има, имали би и министра просвјете који би заговарао увођење историјских чињеница из претходног одбрамбено – отаџбинског рата у уџбенике основне школе. Имали би и министра здравља који би урадио све да здравственим радницима да зарађене и боље плате и спријечио их да одлазе. Након двадесет година грађани Источног Сарајева ће добити нову зграду болице. Бојим се да ћемо имати нову зграду са пацијентима, али да нећемо имати кадар за њихово лијечење.

Порука паљанском колеги

Ниједан предсједник борачке организације не смије да даје тешке квалификације у случају „Драгичевић“. За осуду је сваки јавни наступ у којем се дисквалификује бол једног оца, у овом случају нашег саборца. Зато, свака таква дисквалификације од стране представника једне борачке организације је некоректна и истовремено политички мотивисана.

Крст на Златишту!?

„Господину Дукићу треба забранити долазак у Источно Сарајево. Ево, ја му поручујем лично, да је непожељан у граду Источном Сарајеву. О господину Дукићу постоје бројне изјаве сарајевских Срба о његовој истинској улози у Сарајеву. А постављање крста на Златишту је политичка прича од избора до избора. Срамно је било поставити онакав крст који је требао да симболизује страдање сарајевских Срба.Подсјетићу нашу јавност да је власт РС послије Дејтона планирала изградњу храма на том локалитету.Ако је Милорад Додик, прави предсједник РС и ако његови потчињени из Источног Сарајева заиста поштују српске жртве у Сарајеву, зашто нису издвојили новац и изградили храм,који би посветили побијеним недужним сарајевским Србима.Ја сам за то и потписујем да ћу чувати тај храм годину дана, па да видим ко ће га срушити? Неће нико!

Сусрет са генералом Младићем

Мој отац је био командир чете у Неђарићима, који је умро послије рата 2005. године због туге за Сарајевом. Мајка је била на првој линији и борац је прве категорије. Ја сам у једном тренутку по наредби стигао у Црну Ријеку код Хан Пијеска на брзу обуку. Био сам прва генерација антитерористичке јединице ВРС.Тада сам први пут видио генерала Младића. Био је строг,али праведан. Најстрожи је био према официрима и генералима. Нама, тада дјеци, је често давао савјете, а ми смо у њега гледали као у Бога.Био је оштар противник паравојних формација у српским редовима и није их дозвољавао. Поштовао је војна правила.То сам јавно и рекао у Хагу на суђењу генералу Ратку Младићу.

Горан Шеховац, предсједник Борачке организације „Илиџански борац“ за ИС Радио портал.