Судбина Милорада Додика јесте да буде опозиција Републици Српској у најтежим тренуцима за њу.

Док је Српска демократска странка, заједно са народом и борцима, у рату стварала и бранила Републику, Додик је изигравао реформисту Анте Марковића и у посланичким клупама гласао против воље српског народа.

Војску, и то страну, заволио је тек у миру, када га је СФОР на својим тенковима довео на власт у Републици Српској.

Тако је и данас. У вријеме када се Република налази пред економским, социјалним и нарочито демографским нестанком, Милорад Додик и СНСД не желе да прихвате реалност, већ називају издајницима сваког ко памећу и патриотизмом жели да помогне Српској.

Додик је поново опозиција властитом народу и његовој будућности.

Српска демократска странка је навикла да буде на првој линији против непријатеља нашег народа – у рату су то биле тзв. Армија БиХ и ХВО, послије рата високи представници међународне заједнице, а сада је то политика СНСД-а.

Српској демократској странци Додикове лажи о издајницима и патриотама не могу нанијети зло, али могу грађанима.

Упорним гебелсовским лажима завадио је брата са братом, оца са сином, комшију са комшијом.

Свако ко не мисли као Додик означен је као непријатељ. Додик је крив за подјеле међу Србима које су данас веће него оне из доба четника и партизана.

Додик и СНСД нису никакве српске патриоте, већ најпреданији ктитори данашње БиХ чијом вољом су десетине надлежности са Републике Српске пренесене у Сарајево и формирано исто толико нових институција.

Да ли је издајник СДС или онај ко је гласао за заједничке таблице, пасоше БиХ, формирање СИПА, ОБА, Суда и Тужилаштва БиХ, Института за нестала лица и бројних других агенција, дирекција и института?

Српска демократска странка је национални интерес Срба и Републике Српске ”издала” само једном – новембра 2010. када је потписала Платформу о усаглашеном дјеловању са СНСД на нивоу институција БиХ.

У најбољој намјери да ојачамо позицију Републике Српске на нивоу БиХ, у Сарајево смо, нажалост, тада повели странку која је иза наших леђа трговала српским националним интересом и чији је лидер, зарад краткотрајног опстанка на власти БиХ, својим партнерима Србима забио нож у леђа.

Показало се да од старог непријатеља никад новог пријатеља. Зато СНСД никада више неће бити у прилици да вриједност Републике Српске мјери акцизама, кредитом ММФ и сећијашким договорима са Бакиром Изетбеговићем.