Вишегодишњи константни притисак уредника, директора и власти на новинаре и запослене раднике на тзв. Јавном сервису Републике Српске, те мобинг и смјене људи који су непослушни, не раде прљаве послове и не спроводе слијепо наређења отуђене олигархије, остављају дубоке и тешке последице. То се јасно могло видјети и синоћ у емисији Укрштеница и телевизијског дуела министра Мектића и Лукача, коју је обиљежило непримјерено понашање водитељке Сандра Кукић.

Пристрасност и једнострасност младе насљеднице Наде Велетић могла се и очекивати, али је млађана Сандра ипак прешла многе границе. Уводни једнострани прилози су били у стилу РТРС-а и требали су да припреме терен за осмишљен наступ, али сталне провокације, прекидање саговорника, нескривена пристрасност и једностраност су ипак прешле многе границе које су се до сада видјеле на отуђеном јавном сервису. То је посебно било изражено у последњем дијелу емисије у коме је млађана Сандра исколачених очију више минута упорно инсистирала на питању да ли Вучић лаже, тражећи да добије одговор који њој и РТРС-у одговара како би Синиша Михаиловић и Нада Велетић добили материјал за креирање новог спина. Сугестивно питање шта би било боље да нема Милорада Додика, зашто министар није поднио пријаве за злоупотребе, иако их стотине годинама купе прашину у разним тужилаштвима, да ли је само Додик проблем у БиХ, и да ли Мектић зна како је народ гласао на изборима, говоре о правовјерности и оданости Кукићке.

Са друге стране не само да није било ниједно логично питање министру Лукачу о некажњеним пљачкама, рецимо како су само из Бирча и двије банке нестале милијарде марака а да нико није одговарао за тешке злоупотребе, већ је водитељка сугестивним питањима упорно покушала да скрене емисију у жељеном току и у корист Драгана Лукача. У ранијим интервјуима са премијерком и предсједником, гдје је показала велику снисходљивост и полтронство, Сандра Кукић је положила пријемне испите да добије своју ауторску емисију, а након Укрштенице и синошње емисије врло брзо би могла постати и уредница Информативног програма РТРС-а. Ставити образ под задњицу није лијепо али често буде корисно.

Притисак и девијавиције остављају дубоке последице, клатно је јако забачено, и сигурно ће требати пуно времена да се ствари врате у нормалу. На крају свакако треба одати признање свим оним новинарима и радницима РТРС-а, каква је на срећу већина, који се труде да у тешким временима и околностима сачувају достојанство, професионалност, објективност и тако спасу образ не само себи, већ и цијелом Јавном сервису Републике Српске. Њихова имена не треба посебно истицати како не би имали додатних проблема и стреса, али свакако да након ослобођења телевизије из руке бандита треба одати признање свима онима који су годинама трпили притисак и понижења, и који су се, отворено или тихо, супростављали насиљу, лажима, примитивизму и окупацији.