Шеф посланика СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ Сташа Кошарац прије два дана је најбоље показао какву кампању ће водити његова странка пред овогодишње октобарске изборе.

По препознатљивој великосрпској матрици својственој за бивше грађански оријентисане Србе из Републике Српске, (да не кажем СДП-овце), међу које се убраја и он, Кошарац је бубнуо да „кључни мотив кандидовања Мирка Шаровића за српског члана Предсједништва БиХ јесте рачуница да ће за њега гласати Бошњаци у Српској“.

„Наш кандидат за члана Предсједништва БиХ биће изабран гласовима Срба из Републике Српске и имаће ту врсту легитимитета и обавезе да поштује вољу оних који су га изабрали“, наставио је у истом духу Кошарац.

Очигледно је заборавио да је његов партијски шеф први пута (у јануару 1998. године), исто као и други пута (у фебруару 2006. године) у премијерску фотељу засјео захваљујући гласовима бошњачких и хрватских посланика. То тада није сметало ни Кошарцу, ни СНСД-у, а ни опозиционари им то нису претјерано спочитавали, посебно други пут, јер је ваљда свима јасно да гласови СНСД-ових министара Сребренке Голић, Златана Клокића и Јасмина Комића на изборима вриједе исто као и гласови посланика коалиције „Домовина“ Сенада Братића, Недима Чивића и Адмира Чавке. Као што исто вриједе и глас потпредсједника РС Рамиза Салкића и предсједника Младих социјалдемократа Дениса Шулића. Да, Есадовог Дениса, и шта је спорно?!

Због тога то национално пребројавање гласачких крвних зрнаца није само ружно и непристојно, да не кажем нешто горе, већ и лицемјерно да не може лицемјерније да буде, јер по Кошарцу испада да су бошњачки гласови добри ако иду СНСД-у, али су против Републике Српске ако иду Савезу за промјене. Фуј!

Нажалост, то није све из вербалног арсенала првог бх. посланика СНСД-а. Он је истакнуо и да су политички циљеви СНСД-а потпуно супротни СзП-овим и окренути ка јачању Републике Српске и њених институција. Да будем јасан, која год странка је против јачања Републике Српске, далеко јој кућа од моје и њој и свим њеним члановима, али било би лијепо када би Кошарац одговорио да ли јачање Републике Српске и њених институција подразумијева и то што се Влада РС емисијом обвезница на Бањалучкој берзи у понедјељак задужила за 99,6 милиона марака, чиме је укупно задужење путем емитовања дугорочних обвезница премашило 1,1 милијарду КМ.

Не бих рекао да се тиме јача РС, али ајде да кажемо да није проблем ни емитовање обвезница и задуживање, већ то ко их је купио?! А посљедњу емисију обвезница откупиле су углавном банке и фондови из, вјеровали или не, Федерације БиХ! По аналогији, закључак је дакле да се из ФБиХ финансира власт у Српској. Пошто се не би рекло да у већем бх. ентитету изгарају од жеље да ојачају РС, питање је онда из којих мотива купују обвезнице и тако властима у Српској дају финансијски апаурин. Нисам претјерано сигуран да су мотиви комерцијалне природе, а ако федералне банке и фондови повлаче потезе који иду директ у корист опстанка и останка СНСД-а на власти, онда нешто дебело не штима у Кошарчевом србовању.

Елем, биће да баш због незгодних одговора на оваква питања, у СНСД-у и бјеже од њих. Лакше је Кошарцу да избјегава озбиљна питања, да на предизборној трибини само узвикне „Србуј, макар сламу јео“ и лаковјерни Срби ће да му скандирају, макар и празног стомака. Поготово ако су попили коју ракију. Још ако је ракија његова, их! И он пресрећан и гласови на броју!